Иако смо Нову годину већ прославили, дупло славље се радо прави вечерас, у балканским земљама али и неким земљама Европе, када се по Јулијанском календару слави Српска Нова година. Српска Нова година може се назвати и православном, јер је славе Руси, Грузини монаси на Светој Гори, па чак и православни Јапанци. Ипак, српска Нова година је нешто друго, јер је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.
Године 1919. Србија је прешла на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин и тако је рођена “Српска Нова година”. Прославу нове православне године организовала је прва београдска „Касина“, а следећих година су се придружиле све престоничке кафане, биоскопи и домови ратника-инвалида…
С новом годином пробудио се код нас друштвени живот. Весеља започињу, пријатељи се састају у приватним друштвима, веселе се и у пријатној забави проводе. Организовани дочек православне нове године постао је традиција и наставак је прославе божићних празника у српским срединама. Весело ће бити вечерас на трговима и у ресторима широм Србије на дочеку Нове године по Јулијанском календару.
