Sremuš (Allium ursinum), poznat i kao divlji beli luk, medveđi luk ili leska, je samonikla biljka koja raste u vlažnim i senovitim šumama širom Evrope i Azije.
U Srbiji, ova biljka je posebno rasprostranjena na Fruškoj gori, gde idealno uspeva u senovitim predelima sa bogatom vegetacijom.
Njegovi nežni zeleni listovi i karakterističan miris belog luka čine ga prepoznatljivim i veoma cenjenim u narodnoj medicini i gastronomiji.
Sremuš ima duge, uske listove koji rastu direktno iz zemlje, a u proleće cveta belim zvezdastim cvetovima. Na Fruškoj gori, najčešće ga možemo naći u šumama uz potoke i u vlažnim, senovitim područjima, gde se prirodno razvija. Njegovo stanište na ovom području doprinosi njegovom visokom kvalitetu i bogatstvu lekovitih svojstava.
Ova biljka je poznata po brojnim zdravstvenim blagodetima:
Detoksikacija organizma: Čisti krv i jetru, uklanja toksine i poboljšava rad digestivnog sistema.
Snižavanje krvnog pritiska i holesterola: Pomoćno sredstvo u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Antibakterijsko i antifungalno delovanje: Pomaže u borbi protiv infekcija.
Jačanje imuniteta: Bogat je vitaminom C, gvožđem i antioksidansima.
Sremuš se često koristi svež u salatama, sosevima, supama i namazima. Njegovi listovi imaju blag i prijatan ukus koji podseća na beli luk, ali je nešto delikatniji. Na Fruškoj gori, ova biljka je često sastavni deo tradicionalnih jela, gde se koristi kao aromatični dodatak i prirodni začin.
Iako je veoma zdrav, sremuš treba brati sa oprezom jer se njegovi listovi mogu zameniti sa otrovnim biljkama poput đurđevka ili mrazovca.
