Prepodobni Benedikt iz Nursije u Italiji (480-543), brat blizanac svete Sholastike, smatra se ocem zapadnog monaštva u Evropi i jednim od najvećih svetih otaca Hristove vere.
Osniva 12 manastira i ustrojava život monaha po principu „Ora et labora“ tj. moli se i radi. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Na 6 dana pred smrt on naredi da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer svetitelj prozre da mu je kraj blizu. Sabra sve monahe, posavetova ih i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio u siromaštini i čistoti. Njegova rođena sestra, Sholastika, živela je u jednom ženskom manastiru, pa ugledajući se na brata svoga i sama se mnogo podvizavala i došla do velikog duhovnog savršenstva.
Kad sveti Benedikt ispusti dušu svoju, dva monaha, jedan na putu, a drugi opet u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videše istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajaše neki čovek neopisane krasote i svetlosti, koji im reče, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga. Po toj viziji ta dva brata saznadoše da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta.
Običaj na svetog Benedikta Nursijskog je se vernici pomole ovome svecu za zdravlje i zapale sveću u crkvi.
Izvor i foto: SPC
