U dinamičnom svetu medija, saradnja i kolegijalnost igraju ključnu ulogu. Naša koleginica Zvezdana Maksić dala je intervju za Nedeljne novine, koji prenosimo u celosti.

Zahvaljujemo se redakciji novina i pružamo punu podršku njihovom radu, kako u štampanom izdanju koji izlazi svake subote, tako i na internet portalu https://www.kliknavesti.rs/

Zvezdana Maksić: Televizija je za mene druga porodica

Ako biste sada morali odmah da kažete koji je to novinar za kog znate iz Bačke Palanke, verujem da bi većini odgovor upravo bio Zvezdana Maksić. Od početka rada Televizije BAP za njeno lice, specifičnu boju glasa, odličnu dikciju i profesionalno držanje znaju gotovo svi Bačkopalančani. U vreme dok još nije bilo interneta, svi su rado slušali i gledali Zvezdanine priloge i emisije, ali i danas, u sadašnjoj Televiziji BAP, koju smatra svojom porodicom, Zvezdana je prepoznatljivo lice.

Da li zbog svoje harizme, porodičnog odnosa u medijskoj kući u kojoj radi, profesionalnog stava koji je baš uvek zauzimala, ili svega toga zajedno, Zvezdana se novinarstvom uspešno bavi još od 1997. godine. U intervjuu za „Nedeljne novine“ otkrila nam je koja je to najstresnija situacija koju je doživela u karijeri, kao i kako je nekad, pre interneta i društvenih mreža, izgledalo baviti se novinarstvom.

Koliko dugo se baviš novinarstvom, gde si i kako počela da radiš?

-Od 1997. godine, kada je raspisan konkurs za prijem novinara i spikera jer je tada pokrenuta inicijativa da sa radom počne Televizija BAP, ja sam u ovom poslu. Javila sam se na konkurs, prošla audiciju. U septembru iste godine, mi, kandidati koji smo izabrani, smo otišli na dve nedelje u Beograd na obuku. Pratili smo informativne emisije na RTS-u, kao i snimanja ostalih emisija, svakodnevno imali predavanja na kojima smo učili kako se treba ponašati na televiziji, kako da se oblačimo, kako izgleda odlazak na teren, sve ono što gledaoci ne vide. Već krajem iste godine bili su izbori za predsednika Srbije i tada smo zajedno sa kolegama iz Beograda pripremali emisiju koja se zvala „Prvenac“ i koja je trajala četiri sata. Prvi intervju koji sam radila bio je sa Mihaljom Kertesom u Skupštini Srbije. U pauzi zasedanja Skupštine, u holu, napravila sam svoj prvi intervju. Bilo je strašno, ne zato što nisam znala šta da pričam, oduvek sam pratila dnevno-političke vesti, nego sam imala mnogo pitanja u glavi, a vrlo malo vremena. Drugi intervju je bio u Gajdobri, sa Ristom Dangubićem i već je bilo dosta opuštenije.

Šta je to što ćeš pamtiti iz tog perioda početka rada Televizije BAP?

-Za nas novinare bila je zadužena Spomenka Jović, urednica informativnog programa RTS-a. Pošto se znalo da će televizija u Bačkoj Palanci zvanično sa radom početi 27. januara 1998. godine, dala je ideju da pronađemo ko se rodio na taj dan u Bačkoj Palanci. Dobili smo podatak da je jedna beba rođena na taj dan, u celoj opštini, to je Nikolina Pavlović. Otišli smo kod njih na babine jer je to bilo naše dete. Tu lepu tradiciju smo održavali sve do dana kada je Televizija BAP prestala sa radom. Išli smo kod nje, ili je ona dolazila kod nas, uz tortu i poklone obeležavali taj dan.

Ispričaj nam kako je nekad izgledalo baviti se novinarstvom, u odnosu na to kako to izgleda danas.

-Danas je mnogo lakše doći do informacije, ali samo doći do nje, ne i potvrditi je. U vreme kada smo mi počinjali, dakle kraj 20. i početak 21. veka, bilo je interesantnije. Prvo zbog toga što smo morali da tragamo za informacijom. Nije bilo ni mobilnih telefona, nismo čak ni internet koristili, kucali smo na pisaćim mašinima. Sagovornike smo zvali fiksnim telefonom, dogovarali intervjue i ljudi su tada sa oduševljenjem reagovali kada ih zovemo na televiziju, uvek pristajali, a danas ljudi beže od televizije. Bilo je zaista mnogo interesantnije raditi.

Pored Mihalja Kertesa, sa kim si još od istaknutih ličnosti radila intervju? Koga od kolega iz tog perioda početka rada Televizije BAP bismo mogli spomenuti?

-Svaki put mi je bilo veliko zadovoljstvo pričati sa Mihaljom. Pored toga, radila sam intervju sa tadašnjim predsednikom, Vojislavom Koštunicom i to baš ovde ispred zgrade Nedeljnih novina, pošto nije imao vremena. Šetao je ulicom i ja sam ga zaustavila želeći samo odgovor na jedno pitanje, a on je rekao da nema problema, da slobodno pitam sve što želim. Kasnije sam imala priliku da odem i u Beograd da sa njim uradim intervju i pričali smo nekih sat vremena bukvalno o svemu. Sviđalo mi se to što sam, za razliku od mnogih kolega, nekako uvek imala sreću da imam sagovornike koje sam uvek pitala da li postoji nešto o čemu ne treba da pričamo, a oni su uvek odgovarali da mogu da pitam sve što želim, osim naravno, stvari iz privatnog života.

-Što se kolega tiče, naša redakcija je i tada bila, ali i danas je jedna porodica. Nekada su Nedeljne novine, radio BAP, TV BAP bili jedno preduzeće, bilo nas je tu dosta. Tu je Milan Kapelan, koji je sada generalni sekretar Kajakaškog saveza Srbije, Janko Durgala snimatelj, Rada Milišić novinarka, Sanja Krnajac novinarka, Miroslav Karanović novinar, Ksenija Rodić novinarka, a ima i onih koji nisu više sa nama, Đorđe Jarčević… ima sigurno nekog koga sam zaboravila sa spomenem, ali sa svima sam imala lepu saradnju.

Novinarstvo je stresan posao, koja je za tebe bila najstresnija situacija u karijeri?

-Bombardovanje 1999. godine je bilo stvarno strašno, najviše zbog toga što niko od nas nije znao šta ga čeka. Svi smo bili uplašeni, ali smo hrabrili jedni druge. Sećam se čak i jedne anegdote koja se desila te prve noći kad je počelo bombardovanje. Imali smo dogovor sa tadašnjim, inače prvim direktorom televizije, Novicom Domazetom, da se podelimo u smene. Kolega Kapelan i ja smo bili druga smena. Dobili smo zatvorene koverte za koje su nam rekli da, ako svira uzbuna, odmah otvaramo, odlazimo u studio i sve što je u njoj treba da se čita u program. Tako se i desilo, čak smo dobili i dojavu kad je prva bomba pala u Novi Sad. Kad je zasvirala sirena, seli smo u studio, uzela sam kovertu i čitala sve što piše. Mislim da je to bio prvi i jedini put u mojoj medijskoj karijeri da sam čitala nešto bez razmišljanja, onako mehanički, zato što su moje misli ipak bile kod moje kuće, gde su mi deca, gde je porodica… Kada sam sve to iščitala, bilo je tu dosta teksta, izašla sam iz studija i odmah sam znala da sam negde napravila grešku dok sam čitala. Vratili smo snimak, preslušali, a ja sam u delu gde se daju saveti građanima šta da ponesu u skloništa, pročitala „obavezno ponesite piće za vodu“. To mi je ostalo u glavi i danas je to anegdota, kad god se priča o bombardovanju, meni je prva asocijacija piće za vodu.

Da li si u svojoj karijeri doživela bilo kakav pokušaj cenzure, ili neku neprijatnu situaciju zbog nekog određenog priloga?

-Bila je jedna situacija, neću imenovati o kome se radi, ali bio je sporan jedan moj prilog. Uradila sam ga kao i uvek, profesionalno, proverila informacije, pokušala da dobijem izjave obe strane. Sutradan ujutru zazvonio je telefon, javila sam se i odmah je počela salva uvreda, „Kako vas nije sramota?“, „Kako možete tako nešto?“, „Odakle vam pravo da pričate o tome kad mene niste ništa pitali?“… Naravno, prvo sam tražila da mi se ta osoba predstavi, pa je usledilo čuveno pitanje „Znaš li ti ko sam ja?“, na šta sam odgovorili „A znate li vi ko sam ja?“. Na takvo pitanje, možete samo takav odgovor i da date. Objasnila sam da sam čula obe strane, došla na lice mesta, tražila upravo tu osobu, nisam je zatekla i napravila prilog kakav je napravljen i da ne vidim ništa sporno u njemu. Nakon dva sata, ponovo je zvao, izvinio se i rekao da me je neprimereno napao jer je samo čuo šta smo emotivali, a tek kasnije je prilog i pogledao. Mnoge od tih situacija su više bili nesporazumi jer je neko samo čuo šta se snimalo i radilo, a da prethodno nisu pogledali prilog.

Zvezdana nam je na kraju otkrila i da se na terenu svašta dešava, da se tokom razgovora desi da zaboravi ime ili funkciju sagovornika, ali uvek je vešto uspevala da prikrije to. Dešavala su se saplitanja takođe, a kako kaže, svaki put kad je pala, odmah je ustajala i nastavljala rad kao da se ništa nije ni desilo.

D. J. Bujak

Izvor: https://www.kliknavesti.rs/zvezdana-maksic-televizija-je-za-mene-druga-porodica/

Foto: RTV BAP