Уређеност и величина једне заједнице огледа се у њеном односу према најслабијима, а деца су свакако најслабији и најрањивији чланови друштва. Стога је и њихова безбедност велики изазов за све, а посебно за оне чији је то професионални позив.
Повреде настале у саобраћајним незгодама чине један од пет најчешћих узрочника смртног страдања деце у свету данас. Наиме, на свака четири минута на путевима широм света једно дете изгуби живот. Неупоредиво већи број њих задобије повреде, често и такве које их трајно онеспособе. Ови трауматични догађаји изазивају немерљиву патњу и жал, али и економске тешкоће за породицу. Због таквог следа догађаја пати и цело друштво, трпећи озбиљне ударце и остајући без своје младости, такозване „снаге друштва“.

Саобраћајне незгоде у којима страдају деца један су од највећих изазова са којима се данас суочавају сви који се баве саобраћајем. Нови концепти образовања, техничка и технолошка решења усмерена су ка томе да се деца што боље обуче и привикну на учешће у саобраћају и да се на тај начин смањи ризик од конфликата који могу имати тешке последице. Квалитетно и правовремено саобраћајно образовање и васпитање је сасвим сигурно један од најутицајнијих модела за смањење ризика од страдања деце у саобраћају. Стога је велика пажња и посвећена саобраћајном образовању и васпитању, као једном сегменту образовања, али и као делу одрастања сваког детета.

Један од основних задатака Агенције за безбедност саобраћаја од самог почетка био је да се осмисли концепт који ће истовремено покренути јавност и институције, али и дати оквире за рад са децом у области безбедног понашања у саобраћају. Са том идејом, Агенција за безбедност саобраћаја покренула је 2011. године кампању „Пажња сад!“. Кампања је замишљена са намером да се утиче на масовне погрешне појаве и ставове који су свакодневно доводили до лоших одлука, које су за последицу имале губитак дечијих живота. Дакле, само једна свеобухватна и општеприсутна активност могла је постићи да се истовремено утиче на велики број учесника у саобраћају, а пре свега родитеља, од чијег понашања у највећој мери и зависи безбедност деце у саобраћају. Улога родитеља у овом процесу је, уз улоге васпитача и учитеља, од пресудног значаја, јер поред усменог преношења свих важних информација које деца треба да упамте и усвоје, родитељи својим примером у значајној мери утичу на то како ће се деца понашати у саобраћају.