У сусрет једном од највећих хришћанских празника, Божићу – дану рођења Исуса Христа, за Православну Цркву и вернике сутра почиње Божићни пост.
Ово четрдесетодневно уздржавање од хране и пића, али пре свега од ружних мисли и дела, сваке године траје од 28. новембра до 06. јануара. У том периоду живот једног хришћанина прилагођава се правилима која његову душу и тело треба да припреме за велики празник и сједињење са Господом.
Према црквеним учењима, Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег који се јавио свету, и да би му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење.
Како каже Српска православна Црква, живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички, што значи да се барем повремено треба одрећи неких задовољстава. На тај начин човеково биће ослобађа се греха и, уз Божју помоћ, сједињује се са Господом. Зато пост има веома важну улогу у животу верника.
Хришћани током године поштују неколико постова. Постоје Божићни, Васкршњи, Петровски, Госпојински, два Крстовданска и пост на дан Усековања главе Светог Јована. Када су у питању правила исхране, постоје разлике међу постовима, међутим, за све је заједничко да нема разлога постити у храни, ако се не пости и духовно.
Током 40 дана Божићног поста средом и петком се једе храна припремљена на води, док је понедељком, уторком и четвртком дозвољено користити уље и вино. Суботом, недељом и на празник Ваведење пресвете Богородице једе се и риба. Најстрожија правила поста важе током последње недеље пред Божић, када би верници требало целе недеље да посте на води, а посебно на Бадњи дан.
У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима . Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих.
