У Музеју града отворена је изложба минијатура Драгана Миличића, академског сликара, под називом „Поља“.

Драган Миличић рођен у Врбасу 1979. године, одрастао у Бачком Добром Пољу. Школовао се у Новом Саду где и завршава Академију уметности 2003. године у класи професора Живка Ђака. Постдипломске студије уписује исте године и завршава их одбраном магистарског рада из поља графичке технике – дрвореза са темом „Унутра“ 2006. године. Са овом темом – изложбом обишао је Београд, Требиње, Херцег Нови, Врбас, Шабац, Зрењанин и Бачку Паланку. Тренутно се бави ликовним и просветним радом у Новом Саду.

На отварању изложбе је о аутору говорио Миладин Зорић, академски сликар који је између осталог рекао да је Драгана упознао још 2006. године када је имао своју прву изложбу у Бачкој Паланци а о својој изложби њен аутор је рекао:

„Моjа концепциjа се заснива на следећем: Кажу да „слика говори хиљаду речи“, овде jе реч о хиљаду хектара ораница коjе окружуjу моj живот. Земља, ваздух, вода и ватра… или у мом случаjу: земља, ваздух, струjа и чипкани вез. Сликам jе у калиграфским потезима где четка клизи у jедноставним потезима, чинећи на таj начин асоциjаjциjу мира и тока енергиjе кроз поља равнице. Боjе са палете су jаке, чисте понекад и сирове – за мене jедино тако искрене. До те мере да сам због нарациjе хтео да се дотакнем и наиве, као наjчешће асоциjациjе на овакав мотив у сликању. А на све то се онда логички наставља и чипкани вез! Оваj вез jе оличење села, традициjе и Воjводине и нечег заjедничког за све коjи ту обитаваjу. И наjзад далековод, приказ струjе –савременог доба коjе пресеца небеса и поља, штрчећи ван оквира овог наизглед спокоjног пеjзажа. Све то jе упаковано и заокружено у jедан сиров, зубом времена нагрижен и оштећен рам, рам направљен од делова старе банатске куће коjа сад постоjи само у овим моjим скромним миниjатурама.“

Минијатуре су рађене акварел техником и осликавају лепоту војвођанске равнице у малом. Изложени радови су плод петогодишњег рада аутора који је из љубави према свом крају насликао прегршт пејзажа у којима, како аутор каже, свако може пронаћи свој кутак, део свог краја и доживљаја.

Изложба ће у Музеју града бити отворена до 8. фебруара.