Желмира Чобрда- производња поврћа у пластеницима

“Мој радни дан прво почиње код куће, прво доручак за породицу и обављање послова у кући, а након тога идемо напоље. Ако је лепо време радимо напољу, у башти, чистимо двориште ако нема неких већих послова. Претежно зими или ако пада киша идемо у пластеник јер тамо је итекако топло. Онда се прави расада, јер сваки дан је дан за себе и има неки посао“, почиње причу Желмира Чобрда из Пивница која се већ 19 година држи пластенике на породичном имању.

На почетку су јој помагали сви чланови породице, деца су тада живела са њима, нарочито млађи син који је похађао пољопривредну школу у Футогу. Један од разлога зaшто су кренули у посао држања пластеника је и тај што су њему омогућили практично стицање знања код своје куће.

Иако деца нису видела перспективу на селу и држању пластеника,  уз подршку супруга Желмира је  наставила да  ради. Желмира има много снаге и воља да се бави породичним послом држања пластеника, у свему томе је држи дух и нада да ће се синови једног дана вратити на породично имање. Њена  жеља је одувек била да има свој пластеник, али су родитељи инсистирали да прво заврши школу. Своју жељу је испунила када се удала, а имала је замисао да то буде заједнички, породични посао.

У пластеницима се сади расада и то углавном купују људи из села па не мора да иде на пијацу да би продала.  Тренутно , највише се продаје расад зелени. Међутим то је јако велик посао, и са тим ће ускоро завршити јер не може да се постигне. Породица Чобрда се труди да својим мештанима први понуде расаду, која буде спремна већ у јануару месецу. Исто тако, из њихових пластеника међу првима на тржиште се пласирају паприка и парадајз. Ово поврће, већ у мају месецу мештани Пивница могу да купе.

   

Породица Чобрда вредно ради и  сваког дана се труде се да што више напредују и унапређују  свој посао . Иако није лако, велику подршку им пружају и њихови мештани.

„Некада није битно да радиш само оно што волиш, него да си вредан и да желиш нешто да створиш за своју породицу“,  закључује Желимра.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.”

 

Želmir Čobrda - výroba zeleniny v skleníkoch

„Môj pracovný deň sa najskôr začína doma, prvé raňajky pre rodinu a domáce práce a potom ideme von. Ak je pekné počasie, pracujeme vonku, v záhrade, ak nie sú veľké práce, upratujeme dvor. Väčšinou v zime alebo ak prší, ideme do skleníka, pretože je tam veľmi teplo. Potom sa vyrobia sadenice, pretože každý deň je deň sám o sebe a má nejakú prácu “, začína príbeh Želmir Čobrd z Pivnice, ktorý už 19 rokov chová na rodinnom pozemku skleníky.

Na začiatku jej pomáhali všetci členovia rodiny, deti s nimi v tom čase žili, najmä mladší syn, ktorý navštevoval poľnohospodársku školu vo Futogu. Jeden z dôvodov, prečo začali podnikať so skleníkom, je ten, že mu umožnili prakticky získať znalosti doma.

 

Deti však v dedine nevideli perspektívu a držali si skleník, ale s podporou manželov v tom pokračovali. Zelmira má veľa síl a vôle venovať sa rodinnej firme na udržiavanie skleníka, ale pri tom všetkom ju drží duch a nádej, že sa jej synovia jedného dňa vrátia do rodinného majetku. Sadenice sú vysadené v skleníkoch a kupujú ich väčšinou ľudia z dediny, aby ich nemuseli predávať na trh. Teraz v súčasnosti najpredávanejší pracovný green. Je to však veľmi veľká práca a čoskoro skončí, pretože sa nedá dosiahnuť. Rodina Cobrdových sa snaží ako prvá ponúknuť svojim obyvateľom sadenice, ktoré budú pripravené v januári. Paprika a paradajky sú tiež medzi prvými, ktoré sa uvádzajú na trh zo svojich skleníkov. Túto zeleninu si môžu miestni obyvatelia Pivnice kúpiť v máji.

Rodina Čobrdovcov tvrdo pracuje a snaží sa vo svojej práci urobiť čo najväčší pokrok. Aj keď to nie je jednoduché, veľkú podporu im poskytujú aj ich domáci.

„Niekedy nie je dôležité robiť len to, čo máte radi, ale byť pracovitý a chcieť urobiť niečo pre svoju rodinu,“ uzatvára Zelimra.

„Tento projekt je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – ministerstva kultúry a informácií. Názory vyjadrené v podporovanom mediálnom projekte nemusia nevyhnutne odrážať názory orgánu, ktorý finančné prostriedky pridelil. “