Црквена општина Бачка Паланка у оквиру духовних свечаности „Од Видовдана до Ивањдана“ синоћ је у порти Светојованског храма организовала промоцију књиге „100 мојих портрета“ нашег чувеног академика и песника Матије Бећковића. 
Ова књига је збирка поезије којом се Бећковић одужује својим пријатељима који су обогатили његов живот. Од Карађорђа и неизбежног Његоша, преко Николе Тесле, Милутина Миланковића до савременика Матијиних попут Стевана Раичковића, Иве Андрића, Меше Селимиовића, Васка Попе , Десанке Максимовић, само су неки од портрета који су се нашли у овој књизи. Својом аутобиографијом о другима кроз ово капитално дело аутор показује и своју борбу од заборава. Усмену заоставштину која обично одлази са људима и остаје незаписана, сада остаје трајно сачувана у књизи „ 100 мојих портрета“ где се Бечковић одужио људима са којима је провео живот и са којима није престајао да се дружи и после њиховог одласка на онај свет. У стотину песама стало је дугогодишње пријатељство бирано по блискости-међу њима су људи из лектире, научници, уметници, политичари, ратници, живи и покојни, победници и жртве. Оно што памтимо је оно што је најсветије, а не знамо зашто смо нешто запамтили. То опет има неке своје законе, не знамо по ком критеријуму људска свест издвоји нешто да се у њу упечати, заборавимо велике догађаје али запамтимо нечију реч или нечији поглед. “Човек је само оно што памти”-чувена је мисао академика Бећковића, који је на синоћној промоцији говорио и по чему је он највише памтио своје пријатеље. Матија Бећковић је пред паланачком публиком говорио стихове из своје нове књиге, а у песмама су и светац и краљ и патријарх и владика, у служби, опелу, оди или молитви, како кад, свечано , али увек с вером у крст, песму и човека, због чега ће његова дела остати за вечита времена. 
