U utorak, 25. Marta u Spomen sobi Muzeja grada odžana je promocija knjiga Nevema Milakovića, ,,Kad nebo zatreperi” i ,,Jedinosušni”.
U prisustvu brojne publike, koju su uglavnom činili ratni vojni invalidi iz naše opštine, ali i ljubitelji poezije, Neven Milaković je kazivao svoje stihove – reči koje, kako sam kaže, dolaze iz dubine njegove duše. Njegova najnovija knjiga, „Kad nebo zatreperi“, zbirka je odabrane ljubavne poezije posvećene njegovoj preminuloj supruzi. Milakovićev lirski izraz obuhvata širok spektar tema – od rodoljubivih, preko duhovnih, do ljubavnih motiva.
– Poslednjih godina nastojao sam da organizujem svoje stvaralaštvo. Pre izvesnog vremena objavio sam zbirku rodoljubive poezije „Vila sa Košara“, sa pesmama nastalim tokom prethodnih decenija. Nakon toga, svetlost dana ugledala je i „Radost pokajanja“, zbirka odabrane duhovne poezije. Ipak, najdraža mi je upravo zbirka ljubavne poezije, „Kad nebo zatreperi“ – ističe pesnik u razgovoru za „Nedeljne novine“.
Gostujući po drugi put u Bačkoj Palanci, autor naglašava da umetnost ne mora da bude po meri svih, niti postoje određeni trenuci kada seda da piše – pesme jednostavno same nalaze svoj put do papira. Bez obzira na to, čitanje je oduvek bilo njegova velika strast.
– Ja ne pišem sa unapred smišljenom namerom, niti sebi zadajem teme. Još kada sam počinjao, jedan veliki čovek mi je rekao da samo pustim da reči same poteku. Tako je i danas – ono što nosim u sebi, prenosim na papir. Teško je precizno odrediti trenutke inspiracije, ona jednostavno dolazi – kaže Milaković.
Još od mladosti, mnogo je čitao, što je, kako priznaje, ponekad smetalo njegovim roditeljima. Ipak, zanimljivo je da poeziju nikada nije posebno voleo da čita, iako je sam autor brojnih pesničkih zbirki.
– Ne želim da umanjim značaj bilo koga, ali nikada nisam podležao popularnim trendovima i klišeima. U mladosti je, na primer, Hese bio izuzetno popularan. Jedna prijateljica me je upitala da li sam čitao „Igru staklenih perli“, a kada sam rekao da nisam, bila je iznenađena. Pokušavao sam više puta, ali jednostavno nisam uspevao da je čitam. S druge strane, jedno od mojih omiljenih dela je takođe Heseovo – „Narcis i Zlatousti“, knjiga za koju mnogi nisu ni čuli. Nisam ljubitelj apstrakcije, bilo u prozi ili poeziji. Nedavno sam imao promociju u Arhivu Vojvodine i gotovo svaki posetilac je zaplakao – to mi je najdragocenija kritika. Ako moje reči mogu da probude emocije, onda mogu da kažem da sam bar malo pesnik – dodaje Milaković.
Foto: RTV BAP
