Foto: NSZ
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izjavio je da je na evidenciji te službe oko 390.000 ljudi, što je najmanji broj ikada zabeležen u našoj zemlji.
U izjavi za Tanjug, Martinović je rekao da je to prvi put da je broj nezaposlenih pao ispod 400.000, kao i da je trenutna stopa nezaposlenosti 10,1 odsto.
„To pokazuje da je nezaposlenost vrlo stabilna i za oko 0,8 odsto niža u odnosu na prvi kvartal 2022. godine. Takođe, imamo i povećanje stope zaposlenosti i stalnu tražnju za novim radnicima, tako da možemo da kažemo da je tržište rada u Srbiji veoma stabilno i da postoje šanse za zapošljavanje svih onih koji aktivno traže posao“, rekao je Martinović.
Dodaje da je prošle godine 200.000 lica, koja su bila na evidenciji NSZ, prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje, pošto su zasnovali radni odnos, na određeno ili neodređeno vreme ili su zaključila neku drugu vrstu ugovora o privremenom angažovanju.
Kako je naveo, brzina nalaženja posla zavisi od niza okolnosti, a najvažnije su posedovanje traženih, adekvatnih kvalifikacija, konkretnih znanja i veština, potrebnog radnog iskustva, ali i motivacija za rad.
„Više od 60 odsto lica koje se nalaze na našoj evidenciji ulaze u krug dugoročno nezaposlenih, što znači da posao traže duže od 12 meseci“, rekao je direktor NSZ.
Na pitanje o starosnoj strukturi onih koji su na evidenciji NSZ, odgovara da je 18,5 odsto mlađih od 30 godina, a da stariji od 50 godina čine 40 odsto prijavljenih na birou i dodaje da se za njih poslednjih godina primenjuje aktivna politika zapošljavanja.
„Ono što karakteriše naše tržište rada jeste zaista nepovoljna struktura, imajući u vidu da oko 35 odsto lica koja su nezaposlena, spada u kategoriju nekvalifikovanih ili nisko kvalifikovanih. Srednjoškolci zauzimaju 52 odsto, dok su ostalo ljudi sa završenim visokim obrazovanjem“, objašnjava Martinović.
Ističe da je već godinama najveća tražnja za informatičarima, pre svega programerima, zatim inženjerima iz oblasti građevine, mašinstva, elektronike, elektrotehnike, ali i za farmaceutima, ekonomistima, lekarima sa specijalizacijama, profesorima engleskog, nemačkog jezika, profesorima matematike, fizike.
„Kada govorimo o profilima srednje stručne spreme svakako su to oni koji poseduju konkretna znanja i veštine kao radnici u građevinskoj oblasti: zidari, stolari, tesari, zatim operateri na CNC mašinama, vozači, radnici obezbeđenja, negovateljice, medicinske sestre, radnici u ugostiteljstvu, turizmu, trgovini“, navodi Martinović.
Kako je rekao, smatra da je danas mnogo širi krug ljudi koji mogu da pronađu posao iz grupe nezaposlenih koja ima manje šanse na tržištu rada.
„Najmanje šanse na tržištu rada imaju nisko kvalifikovani, ali čak i za njih imamo mogućnosti za zaposlenje, ako žele da rade na sezonskim poslovima u poljoprivredi, građevinarstvu i ugostiteljstvu“, poručuje direktor NSZ.
Što se tiče ljudi koji primaju novčanu pomoć za nezaposlenost, kaže da se i njihov broj smanjuje i da ih je sada 28.700, dok ih je prošle godine bilo oko 30.000.
„To su ona lica koji su tehnosloški viškovi ili im je radni odnos prestao iz bilo kog drugog razloga koji je nezavisan od njihove volje i krivice. Što se tiče visine naknade, najniži iznos je oko 20.000 dinara neto, a najviši je oko 44.500 i to se svake godine usklađuje sa rastom potrošačkih cena“, objašnjava Martinović.
Teže zapošljivim licima ili licima sa nižim kvalifikacijama NSZ pruža mogućnost obuke.
„Najveći broj lica ulazi kroz obuke za tržište rada i tu uključujemo osobe sa invaliditetom i one bez završene srednje škole. Poslodavcima nudimo podsticaj da vrše obuke bilo za nezaposleno lice, bilo za zaposleno lice koje želi da se prekvalifikuje. Takođe, imamo programe sticanje praktičnih znanja za lica koja nemaju završenu srednju školu ili za lica koja su duže od 12 meseci nezaposlena“, navodi direktor NSZ.
Dodaje da su to zaista delotvorni programi koji uključuju veliki broj lica svake godine i da oni tako stiču nova znanja, veštine i kompetencije koje im pomažu da pronađu i zadrže posao.
Izvor: novosadska.tv
