Широм света јуче је обележен Међународни дан писмености. На иницијативу Унеско-а овај празник први пут је обележен 8. септембра 1966 године. Његов циљ је да се истакне важност писмености за појединце, заједнице и друштва. Сваке године на овај дан Унеско подсећа Међународну заједницу на статус писмености и образовање одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем делу света. Писменост је људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Сваке године, на Међународни дан писмености помињу се поражавајући подаци који показују да књиге не могу да се изборе са рачунарима и телефонима, а то се даље одражава на вокабулар младих и на њихово познавање књижевности, историје и културе наше земље. Стручњаци упозоравају да наши ђаци не познају довољно граматику, правопис и да им је лексички фонд сиромашан. Међу младима је изражена употреба жаргонизама и страних речи, посебно англицизама. Лингвисти подсећају да је у развијању језичких навика важна улога школе, родитеља и наглашавају да је образовање један од сигурнијих путева за излазак из кризе. Иначе, до половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну -језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања. Од 1964. развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја. Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих , писменост се дефинише као – прозна писменост која подразумева коришћење информација добијених из текстова, документациона писменост значи разумевање информација које се налазе у различитим формуларима и квантитативна писменост подразмева разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци или одређивање пореза.
Међународни дан писмености, који се обележава 8. септембра, прилика је да се укаже на алармантне податке који показују да је више од 900 милиона светског становништва неписмено, а да у Србији има преко милион особа без школе или са неколико разреда основне школе. На основу пописивања становништва из 2011. године које је објавио Републички завод за статистику подаци говоре да је на територији општине Бачка Паланка међу високообразованим становништвом 8% жена а 7% мушкараца. Са завршеном средњом школом 44% су жене а 57 % мушкарци. Основно образовање имају 25% жена и 23% мушкараца. Међу нашим суграђанима има и оних који имају непоптпуно основно образовање од њих је 14% жена и 7% мушкараца. Степен писмености и образовања одређује и наше занимање и посао којим се бавимо, а према подацима које смо добили од Националне службе за запошљавање, на терторији општине Бачка Паланка посматрано према образовној структури, највише незапослених лица је са средњим образовањем 2.205, потом следе лица без квалификација и нискоквалификовани– 1.694, док је лица са високим образовањем – 469.
Неписменост или аналфабетизам је непознавање писма, неупућеност у вештину читања и писања. УНЕСКО својом резолуцијом препоручује да се неписменима називају људи који не знају прочитати или написати једноставан текст у вези са свакодневним животом. Поред великог утицаја технологије, која је допринела и самњењу писмености у погледу правилне употребе језика читање, писање, познавање граматике и правописа је суштинска вештина у данашњем друштву.
