Чим су успели да прескоче изборни праг и осигурају себи место у парламенту, “умерене патриоте” из ДСС-а су показале своје право лице.

Коалиција НАДА и њен представник Милош Јовановић успели су некако на претходним изборима да прескоче, ионако мали изборни цензус, и уђу у Народну скупштину Републике Србије. Током кампање Јовановић и његов ДСС покушали су да се предстве као десни центар и тако привуку патриотски део бирачког тела.

Међутим, оног тренутка када су успели да прескоче изборни праг и осигурају себи место у парламенту, “умерене патриоте” из ДСС-а су показале своје право лице.

За истим столом се нашла Ђиласова опозиција и Јовановићеве квазипатриоте.

Одједном, идеологија у коју су се само пар дана пре тога заклињали, више није била битна. Поверење и жеље бирача још мање.

Пакт „патриота“ и оних који су за независност Космета

Милошу Јовановићу су само пар дана пре тога била пуна уста одбране Косова и Метохије и Републике Српске, конзервативних вредности, противљења Европској унији и НАТО пакту. Међутим, све то је напрасно испарило чим су помислили да би могли да се нађу на некој од функција.

Представници ДСС-а су склапали дилове са онима који су отворено против свега онога за шта се самозване патриоте наводно залажу.

Треба ли подсећати да су лидери коалиције „Морамо“, не тако давно оптуживали цео српски народ за наводни геноцид у Сребреници? Отприлике у исто време, Раде Радовановић који подржава Драгана Ђиласа је тврдио да Срби нису починили само један, него ни мање ни више – пет геноцида! Ипак, то самозваним патриотама из ДСС-а не смета.

Наравно, потпуно другу причу је Јовановић говорио пре избора.

– Је л’ ви стварно мислите да једна Мариника Тепић за коју је у Сребреници почињен злочин геноцида, а није, и ја који сматрам, а то је и правничка и историјска истина, да тамо није почињен злочин геноцида или један Здравко Понош који јесте про-НАТО, Викиликс депеше о томе сведоче и ја који сматрам да Србија мора да буде војно неутрална држава… Како можемо да станемо једни иза других – рекао је председник ДСС-а у једној емисији на ТВ Прва.

Нешто касније, он је поновио исте ставове.

– Владети Јанковићу не смета да буде са Мариником која сматра да је у Сребреници почињен геноцид нити са неким другим људима којима је НАТО близак – рекао је тада председник ДСС-а.

Ипак, чим је помислио да може да заседне у фотељу, Јовановић је, како би то остварио, био спреман да прави споразуме и дилове чак и са онима који отворено раде против интереса српског народа.

Ко стоји иза свега?

Ко је пресудно утицао на то да самозване патриоте преко ноћи „промене плочу“ и праве дилове са онима који отворено оптужују српски народ за најгоре злочине? Пука жеља за парчетом власти или неки страни фактори који константно покушавају да дестабилизују Србију као најзначајнијег фактора на Западном Балкану? Одговор на то питање ћемо убрзо добити, јер истина брзо изађе на видело.

Став лево либералних опција у Србији, које су доживеле тотални дебакл на изборима, је јасан. Они ће учинити све како би Србију вратили у време када су у нашој земљи све одлуке доносили западни амбасадори. С друге стране, они који себе називају патриотама, пактирањем са таквима показују не само да им идеологија у коју се наводно заклињу не значи ништа, него и потпуну политичку незрелост.

Желећи да се докопају било какве функције они уопште не размишљају стратегијски на дуже стазе. Јер, свима је апсолутно јасно шта просечан гласач ДСС-а мисли о Ђиласу, Мариники или коалицији „Морамо“. Да ли је Јовановић, заслепљен теоретском шансом да заседне у фотељу, барем на тренутак помислио како ће његови бирачи гласати на неким од следећих избора? За оне који се братиме са људима који оптужују наш народ за геноцид, сигурно неће.

Не пада снег да покрије брег…

Као што то обично буде, у сваком злу има и нешто добро. То што су самозване патриоте показале своје право лице, само је упозорење за грађане да добро пазе коме поклањају поверење. Као што каже српска народна изрека: Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг.

Срећом, држава Србија је много јача од групе лидера партија које су једва прешле цензус и оних који покушавају да их удруже како би дестабилизовали земљу у тренутку када се у свету догађају глобалне промене. Зато, грађани немају разлога за забринутост, али свакако треба да запамте да су речи у предизборној кампањи једно, а дела после избора нешто сасвим друго. А о свакоме треба судити искључиво на основу његових дела.