Верници Српске православне цркве и данас обележавају један од највећих празника – Духове или свету Тројицу, односно силазак светог Духа на Апостоле. Овај велики догађај се одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог и зато се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, па стога увек пада у недељу. Траје три дана, недељу, понедељак и уторак. Празник је назван Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице – Свети Дух. Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви.
Први дан Духова посвећен је јеванђелском догађају – силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученикe. Храмови се украшавају зеленилом, уноси се свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. На велики празник Свете Тројице народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост од грехова или лек за болести. Обичај је и да се из манастира понесе освештана водица како би у наредних годину дана било мира и склада у кући .
Овај празник се повезује и са старим временима, када се славио празник жетве, радости и љубави. Обичај је био да се девојке лепо обуку, играју и певају песме о удаји, просидби, срећном састанку, радости око деце. Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Празник Свете Тројице славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.
