Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када су “ланци неверника спали са Светог Петра.”
Часне вериге Светог апостола Петра, празник у народу чувен као Верижњача или Верижица, је православни празник у Срба који неке породице славе и као крсну славу. Прослављају се 29. јануара по грегоријанском календару. По народном веровању од Верижница настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.
Празник је посвећен сећању на окове о које је царев намесник Ирод оковао апостола Павла. Према предању, Ирод је Павла бацио у тамницу и наредио да стоји окован између два војника и чека суђење. Међутим, ноћ пред извођење на суд, прича каже, појавио се анђео и ти окови су сами од себе спали са светитеља. Верује се да се баш ове вериге данас чувају у цркви Светог Петра у Риму и да имају велики исцелитељску моћ.

У нашем народу постоји много обичаја везаних за овај празник, а једно се чак везује и за нашег највећег светитеља, Светог Саву. Народно предање каже да је једном и Свети Сава био окован у вериге па је по ослобођењу, сачувао вериге и њима лечио. Како се наводи у црквеним предањима, једном се, тако, сусретне са Светим Петром, и размени са њим окове. Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће. Да нису тако урадили, народу би лети било превруће, а зими прехладно.

На Косову и Метохији празнују Вериге да не буде куге, сточари да стока напредује, и пре зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја. На овај дан звери не нападају људе, и не шију се одела. Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.

Пошто на Часне вериге није такозвано црвено слово, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова. Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.