Српска православна црква и њени верници обележавају празник посвећен Светом Томи.

Свети Тома прославио се за живота многим чудесима. Хришћанство је проповедао у Индији, где је установио цркву и поставио свештенике и епископе. Многе је људе тамо обратио хришћанској вери.

Апостол Тома према предању није одмах поверовао у васкрснуће Исуса. Тада се Исус Христ поново јавио ученицима, а Томи се том приликом посебно обратио да испружи руку и додирне му ребро како више не би био неверан.

Записано је и да је Свети Тома једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице те је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан и да се Богородица узнела у небо, а да је у гробу остао само свети покров који је касније пренесен у Цариград.

Томиндан се у многим крајевима слави као крсна слава, а према броју породица који га славе налази се на дванаестом месту слава код Срба.

Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу, будући да је Свети Тома био вешт дрводеља, тако да на тај дан ништа не раде, али Томиндан такође празнују и бачвари, колари, столари, ужари, бунарџије, калдрмџије, зидари…

Срби од најстаријих времена за Светог Тому причају да је, кад су свеци делили улоге, узео печат од облака, али да никада не доноси олују већ само драгоцену кишу. Верује се и да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Богородица, то неће бити ускоро.

У неким крајевима се верује и да Свети Тома штити вернике од вукова.

Постоји и стара српска изрека “Свети Тома – седи дома”. Она подразумева да се на овај дан нигде не иде изузев у цркву и то је најважнији обичај који би на данашњи дан требало испоштовати.