Национални дан без дувана, ове године се спроводи под слоганом: „Заштитимо се од дувана”, који посебно наглашава опасности којима су непушачи, нарочито деца, изложени удисањем дуванског дима из окружења у којем најдуже бораве – своје куће.

 Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима.

 Боравком у простору где је дозвољено конзумирање дувана, „задржане честице дувана“ се поново уносе не само удисањем, већ и контактом са кожом и гутањем. Оне представљају фактор ризика за све чланове домаћинства, али највише за малу децу јер су она мање телесне масе, имају већу фреквенцију дисања од одраслих, већу пропустљивост коже и слузокоже, дуже бораве у затвореном простору, играју се на поду, лижу предмете и играчке на које се таложи дувански аеросол, имају слабије развијен имунитет на загађиваче из животне средине, што их чини нарочито осетљивим делом популације.

Последице изложености дуванском диму по децу су: чешће упале дисајних путева и средњег уха; астма; алергије – ринитис, дерматитис и алергије на храну; тешкоће у учењу; хиперактивност са или без поремаћаја пажње; лимфом и леукемија. Једна од најтежих последица изложености дуванском диму из окружења јесте повећан ризик за тзв. „изненадну смрт одојчета“

 Посебна прича су нови дувански производи: данас су све чешће у употреби „електронски системи за снабдевање никотином“ – е-цигарете, „загревајући дувански производи“ (ИQОС и други), а у појединим угоститељским објектима се виђа и употреба наргила. Основна порука је да се ови начини употребе дуванских производа не могу препоручивати као помоћ у одвикавању од пушења цигарета, јер имитирају пушење. У овим производима се могу наћи многи штетни и канцерогени састојци, само у нешто мањим концентрацијама него у цигаретама, али никако безопасним. Чињеница је да су ово релативно нови дувански производи свуда у свету и недостатак прописа којима се њихово постојање регулише – глобални је проблем. Пушењем наргила се уноси знатно већа количина угљен-моноксида, полицикличних ароматичних угљоводоника, алдехида, честица мале молекулске масе (које продиру до алвеола и даље у крв) и других штетних састојака, јер мешавина дувана или биљака у наргили сагорева на угљу. Просечно, једночасовно, пушење наргиле одговара дози никотина коју произведе 10 паклица цигарета. Како се систем наргиле не може стерилисати, не чуде подаци о томе да је доказано да је њеним коришћењем могуће пренети опасне микроорганизме, изазиваче туберкулозе, хепатитиса, инфективне мононуклеозе и др.

 Истраживање које је 2017.г. спровео Институт за јавно здравље Војводине међу ученицима првих разреда средњих школа у Новом Саду, говори о широкој „злоупотреби“ дуванских производа:

  • Око 40% средњошколаца је бар једном у току живота пушило цигарете (45,0% девојака и 34,1% младића);
  • Сваки седми шеснаестогодишњак је у 30 дана пре спровођења истраживања свакодневно пушио цигарете (12,4% девојака и 14,2% младића);
  • Међу ученицима који су некада у животу пушили цигарете 70,8% младића је имало 14 година и мање када су запачили прву цигарету, док је то урадило чак 73,5% девојака.

 Институт за јавно здравље Војводине реализовао је и наградни конкурс „Остави сад“ за дизајн плаката којим се популаризује истоимена софтверска апликација за мобилне телефоне за подршку одвикавању од пушења. Мобилна апликација за подршку одвикавању од пушења спада у методе самоодвикавања, а ослања се и на бихевиоралне методе, разрађене у алгоритму који прати процену степена зависности од дувана, процену спремности за одвикавање и у зависности од категорије, програмиран је тако да даје одређене подстицаје које сам зависник од дувана бира међу предложеним опцијама. Пилотирање софтверске апликације започеће 31. јануара 2020. године, Националног дана без дувана а завршиће се 31. маја, Светског дана без дувана (на web-дизајн страници http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/).