Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места. Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета. Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста. О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе. Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму. Дакле, једна ствар коју на овај дан никако не смете да урадите јесте једноставно – да не радите! У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”. Јесењи Крстовдан пада увек 27. септембра и тога дана се, према древним обичајима, бере и посвећује босиљак. Иако је Крстовдан радостан празник – на овај дан важи правило строгог поста, на хлебу и води.
За овај празник везују се бројни обичаји те се верује да тог дана треба јести само горжђе и хлеб како би година била слатка. Такође, обичај је да се за Крстовдан очисти кућа и опере сав веш како би се чаланови домаћинства ослободили негативних утицаја и поспешили напредак. Стари је обичај да на овај дан стока се премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана до Крстовдана. За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
