Верници који време рачунају према Грегоријанском календару, данас обележавају Бадњи дан. На Бадњи дан приводе се крају припреме за прославу Божића, ките се јелке, пеку колачи и припрема друга свечана храна, у кућу се уносе бадњаци и слама. Врхунац бадње вечери је одлазак у цркву на поноћку након које наступа прослава Божића. За Бадњи дан вежу се многи обичаји, од којих су се до данас задржали само неки. На Бадње вече најстарији члан породице у кућу уноси бадњаке, а по поду се простире слама, која се уклањала након празника Света три краља. Та слама сматра се благословеном и гаранцијом доброг урода у башти и пољу. На Бадњи дан се по обичају пости, па се припрема риба и нека друга немрсна храна.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар честитао је Божић верницима који га славе по Грегоријанском календару са поруком да човечанство мора да на прво место стави човека као личност, а не ствари, унутрашњу хармонију уместо спољашње допадљивости, благодат и милост уместо активизма, а дар уместо новца. Хочевар је у Божићној посланици истакао да тај празник носи у себи “највећу и најслађу тежњу” за свестраним, позитивним, али одрживим развојем, највећу стваралачку чежњу и снагу за остварење, као и да буди у нама свест да без зрелости, односно светости, не можемо бити срећни.
