Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Светог великомученика Георгија. Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци 23. априла, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија.  Од 2015. године Ђурђевдан се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије. Сматра се да је Ђурђевдан граница између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве, а сматра се и као хајдучки састанак.
За Ђурђевдан је везано доста обичаја и веровања:  на Ђурђевдан не треба спавати, а ако неко ипак спава, онда на Марковдан треба да спава на истом месту. Некада су људи процењивали каква ће бити година по томе какво је време на Ђурђевдан: ако је ведро, биће родна година, а ако тада и сутрадан пада киша, лето ће бити сушно. Пада ли киша на дан светога Марка, лето ће бити кишовито. Да би били здрави и јаки, људи су се на Ђурђевдан китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.