,,Kairska sultana” – Dima Drubi
Čudesna priča o jedinoj ženi koja je vladala nekom muslimanskom zemljom.
Ko je ta lepa i senzualna žena koja 1250. godine staje na čelo egipatske vojske i pobeđuje francuskog kralja Svetog Luja za vreme sedmog krstaškog pohoda?
Ko je ta mlada žena smaragdnih očiju, koja je, nakon što je oteta u kavkaskim stepama i prodata kao robinja u harem prestolonaslednika bagdadskog kalifata, postala egipatska i sirijska sultana?
Ona se zove Šadžarat al Dur, što znači „Drvo dragog kamenja“.
Godine 1249. umire njen muž, sultan Egipta i Sirije. Prikrivši njegovu smrt, ona staje na čelo mamelučke vojske i zarobljava Svetog Luja u bici kod Mansure. Ceo Egipat joj je zahvalan. Ona tada ubija prestolonaslednika i postaje vladarka.
Verske vlasti i bagdadski kalif teško prihvataju ženu na prestolu jedne muslimanske zemlje. Sultana misli da će svoju poziciju ojačati udajom za Ajbaka, zapovednika mamelučke vojske, u koga je, inače, zaljubljena. Poverava mu vlast, ali i dalje mudro vodi državne poslove. No njena gordost, spojena sa izneverenom ljubavlju, izdajama i zaverama, neminovno najavljuje mračnu budućnost…
,,Definicija sreće” – Katrin Kise
Pokušavajući da dokuči definiciju sreće, Ketrin Kise ispisuje četiri decenije života dveju žena, beležeći u svojim redovima i burne događaje od osamdesetih godina, pa sve do danas.
Paralelne priče Klarise i Ev – dva naizgled nespojiva životopisa postaju opšte svedočanstvo o položaju žene, o onome šta suštinski znači svetom hodati kao žena; pripovedaju o poreklu, transgeneracijskom nasleđu i neminovno – težnji da se uhvati sreća: samo delić, tek jedan fragment ili pak, kontinuitet blagog ali postojanog osećaja sreće.
Prateći njihove živote, instinktivno osećamo da postoji nedokučiva misteriozna nit koja ih spaja u njihovoj različitosti, čime postaju lice i naličje, ego i alterego, strast i racio, upleteni opozit jedna drugoj. U romanu prepunom nade, melanholije, slobode, ali i nasilja, čitaćemo naprosto – život; jer kako ćemo spoznati sreću bez njene druge strane? Za Klarisu sreća nije postojala u trajanju i kontinuitetu (takva je bila moja), već u fragmentu, u obliku jedne čestice koja sija neuobičajenim sjajem, pa čak i ako bi taj sjaj prethodio padu.
,,Najviši dar” – Paulo Koeljo
Bogato voleti, znači bogato živeti.
Ljubav je pravilo koje obuhvata sva druga pravila.
Ljubav je zapovest koja opravdava sve druge zapovesti.
Ljubav je tajna života.
Svi želimo da iskoristimo život na najbolji mogući način, jer niko drugi ne može da živi umesto nas. Stoga moramo znati kuda treba da usmerimo svoje napore i koji je to najviši cilj koji treba dosegnuti. Navikli smo da čujemo da su najveće blago duhovnog života vera, nada i ljubav, a Paulo Koeljo nas ovde podseća da je upravo ljubav taj Najviši dar koji možemo pokloniti sebi, bližnjima, svetu.
Da li ljubav jednostavno postoji kao nešto na šta imamo pravo? Ili moramo prvo dati ljubav da bismo je primili? Postoji li samo jedna ljubav ili mnoštvo njenih oblika? Kako da naučimo da volimo? Mladi mislilac Henri Dramond postavio je sebi ova pitanja 1874. godine. Njegova razmišljanja su obilazila svet… sve dok ih Paulo Koeljo nije otkrio na prekretnici svog života i prilagodio za naše vreme.
Zahtevajte od sebe ispunjen i ispravan život. Ako se osvrnete za sobom, uvidećete da su najbolji i najvažniji trenuci vašeg života bili oni u kojima je bio prisutan duh Ljubavi.
