Данас верници славе Светог Василија Великог и Нову годину, односно Мали Божић.
Свети Василије је рођен у време цара Константина. Свети Василије Велики био је један од један од најобразованијих отаца хришћанске цркве. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.
Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве.
Василије Велики је значајан светац са српску и руску православну цркву. Код нас многе породице данас прослављају своју крсну славу, а у Русији, овај празник се обележава као имендан.
У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.
Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње – 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења. Најважнији обичај на овај празник је свакако молитва за избављење од невоља, здрав ваздух, родну годину и искрену и праву веру. Такође, ово треба да буде дан мира и љубави, зато избегавајте конфликте и чувајте своју душу.