Породица са адолесцентом је пета фаза животног циклуса која започиње уласком најстаријег детета у пубертет и траје до његове 20-е године.
Ова фаза потенцијално носи велике ризике и потребу за променама и прилагођавањем у породици. Оно што би требало да обележи ову фазу, јесте већа флексибилност родитеља у односу на све већу потребу за независношћу детета, како у понашању, тако и у погледима на живот. Родитељи треба да задрже свој ауторитет и доследност, која не треба да буде крута. Родитељска правила треба да се поштују и доносе у договору са адолесцентом, што подразумева континуирано преговарање око нових потреба деце, које су најчешће усмерене у правцу њиховог осамостаљивања и слободе избора.
Адолесценција је стадијум развоја који долази после детињства, а пре одраслог доба. Не постоји одређени догађај који означава почетак адолесценције, већ се тај прелазак из детињства у адолесценцију састоји из низа промена (когнитивне, емоционалне, биолошке и социјалне) које су универзалне за све адолесценте, али време када се оне одвијају нису исте за сваког адолесцента.
Породица често не зна како да изађе на крај са различитим изазовима са којима се среће у току овог развојног периода, јер адолесценција се не дешава само адолесценту, већ и читавој породици. Период адолесценције је свакако период највеће организаторске, али и дезорганизаторске моћи у односу на остале развојне периоде у животу.
Развојна фаза адолесценције подразумева изградњу идентитета младих и формирање властитих ставова о себи и другима. Пасивно прихватање родитељских захтева у односу на школске обавезе и организацију живота, може указивати на развојне потешкоће, исто као и претерано бунтовништво и отпори адолесцента, што може да утиче на појаву почетних поремећаја понашања код адолесцента или нарушене породичне односе. Осамостаљивање адолесцента подразумева породицу која прати, даје подршку, усмерава и коригује одступања од постављених правила, како породичних, тако и друштвених.
Истовремено са овим променама, родитељи се налазе у фази преласка из млађег у средње животно доба, при чему су оптерећени властитим професионалним развојем и међусобним односима, као и односима са дететом. Док деца изграђују властити идентитет, откривају нови и потврђују стари систем вредности, родитељи су у изазову средњег доба, а родитељи претходне генерације у кризи старијег доба, са ситуацијама пензионисања, болести и могућности умирања. 
То су разлози што се ова фаза животног циклуса породице означава као фаза кумулативног животног стреса и у том смислу представља тачку са високим кризним потенцијалом за функционисање породичног система.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Dospievajúca rodina je piatou fázou životného cyklu, ktorá sa začína, keď najstaršie dieťa vstúpi do puberty a trvá až do veku 20 rokov.
Táto fáza potenciálne prináša veľké riziká a potrebu zmeny a úpravy v rodine. V tejto fáze by sa mala vyznačovať väčšia flexibilita rodičov v súvislosti s rastúcou potrebou nezávislosti dieťaťa, a to tak v správaní, ako aj vo výhľade. Rodičia by si mali zachovať svoju autoritu a dôslednosť, ktorá by nemala byť nepružná. Rodičovské pravidlá by sa mali rešpektovať a prijímať po dohode s dospievajúcim, čo znamená neustále vyjednávanie potrieb nových detí, ktoré sú najčastejšie zamerané na ich nezávislosť a slobodu voľby.
Adolescencia je štádium vývoja, ktoré prichádza po detstve a pred dospením. Neexistuje žiadna špecifická udalosť, ktorá by naznačovala začiatok dospievania, ale tento prechod z detstva do dospievania spočíva v sérii zmien (kognitívnych, emocionálnych, biologických a sociálnych), ktoré sú univerzálne pre všetkých dospievajúcich, ale čas, v ktorom sa konajú, nie je rovnaký pre každého dospievajúceho.
Rodina často nevie, ako sa vysporiadať s rôznymi výzvami, s ktorými sa stretáva počas tohto vývojového obdobia, pretože dospievanie sa stáva nielen dospievajúcim, ale celej rodine. Obdobie dospievania je určite obdobím najväčšej organizačnej a dezorganizačnej sily vo vzťahu k iným vývojovým obdobiam v živote.
Vývojová fáza dospievania zahŕňa budovanie identity mladých ľudí a formovanie ich vlastných názorov na seba a ostatných. Pasívne akceptovanie rodičovských požiadaviek vo vzťahu k školským povinnostiam a organizácii života môže naznačovať vývojové ťažkosti, ako aj nadmernú vzburu a adolescentnú rezistenciu, ktoré môžu ovplyvniť nástup porúch správania v ranom veku alebo narušených rodinných vzťahov. Nezávislosť mladistvých znamená rodinu, ktorá sleduje, podporuje, usmerňuje a napravuje odchýlky od stanovených pravidiel, rodinných a sociálnych.
Súčasne s týmito zmenami sú rodičia vo fáze prechodu z mladšieho do stredného veku, zaťažení ich vlastným profesionálnym rozvojom a medziľudskými vzťahmi, ako aj so svojím dieťaťom. Keď si deti budujú svoju vlastnú identitu, objavujú nové a potvrdzujú starý systém hodnôt, rodičia sú uprostred výzvy a rodičia predchádzajúcej generácie sú v kríze staršieho veku, v ktorej sú situácie v dôchodku, chorobe a možnosti umierania.
To sú dôvody, prečo sa táto fáza rodinného životného cyklu označuje ako fáza kumulatívneho životného stresu av tomto zmysle predstavuje bod s vysokým krízovým potenciálom pre fungovanie rodinného systému.
Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka “Výzvy rodiny v 21. storočí” (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.
