Венчање између осталог значи и крај једне животне фазе, од слободне девојке постаје удата дама.
Ова свадбена традиција представља да на дан венчања млада треба да има нешто старо. Нешто што би је подсетило својих родитеља, васпитања и породичних навика. Због наслеђа ову традицију најчешће испуњава породични накит. Стари власник може бити мамин вео или њена венчаница.
Чињеница да млада напушта свој претходни живот потврђује се подписивањем новог презимена. Многи се у тим моментима и расплачу и зато је ту још један адут, тј стара крпа или марамица од баке или маме.
NIEČO STARÉ
Svadba znamená okrem iného koniec jednej životnej etapy – zo slobodnej slečny sa stane vydatá pani. Preto táto svadobná tradícia kladie neveste na srdce, aby so sebou vo svadobný deň mala tiež niečo staré. Niečo, čo jej bude pripomínať odkiaľ pochádza, aby pamätala na svojich rodičov, výchovu a rodinné zvyky. Pôvodná anglická verzia tohto zvyku dokonca prikladá onomu starému kúsku ochrannú moc, ktorá ochráni prípadné budúce deti.
Vzhľadom na dedičnosti túto tradíciu najčastejšie napĺňajú rodinné šperky. Starou proprietou môže byť aj mamičkin závoj alebo jej svadobné šaty, ktoré si môžete nechať u krajčírky poupraviť podľa svojich potrieb.
To, že nevesta definitívne opúšťa svoj doterajší život, potvrdzuje podpisom novým menom. Niet pochýb o tom, že je to veľký a dojemný krok, pri ktorom zostane máloktorej oko suché. Práve preto býva ďalším adeptom na starú vec látková, vyšívaná vreckovka po babičke alebo mamičke. Vec veľmi praktická pri obrade a oveľa elegantnejšia než jeho papierová alternatíva.
