У прошлости је веридба био први корак у припреми венчања. Веридба је имала различита имена у словачкој свадбеној традицији: рукавице, гаранције, венчање итд. Њена суштина била је јавна, церемонијална потврда закључења брачног споразума уз учешће породица будућих супружника. Извршено је по устаљеним праксама, уз даривање разних поклона – прстена, торте, јабуке, венчанице за младожење или венчанице за младенку …
Данас не постоје посебна правила везана за церемонију зарука. Кроз ангажман, партнери могу рећи породици и пријатељима о својој намери да се венчају. Ангажман је добра прилика да се родитељи и родбина ангажованог пара ближе упознају да родитељи изразе намеру своје деце. Али ако су им деца одрасла особа, они не могу ништа против својих намера.
Zásnuby
Zásnuby boli v minulosti prvým krokom k príprave svadby. Zásnuby (z lat. slova nupta – núkať) mali v slovenskej svadobnej tradícii rôzne názvy: rukoviny, záručiny, oddávanie atď. Ich podstatou bolo verejné, obradné potvrdenie uzavretia dohody o manželstve za účasti rodín budúcich manželov. Vykonávalo sa podľa zaužívaných zvyklostí, s darovaním rôznych darov – prsteň, koláč, jablko, svadobná košeľa pre ženícha, či svadobné topánky pre nevestu…
V dnešnej dobe neexistujú žiadne špeciálne pravidlá spájajúce sa s obradom zasnúbenia. Prostredníctvom zásnub môžu partneri oboznámiť rodinu a priateľov so svojím úmyslom uzavrieť manželstvo. Zásnuby sú vhodnou príležitosťou, aby sa rodičia a príbuzní snúbencov zoznámili a bližšie spoznali, príp. aby sa rodičia k zámeru svojich detí vyjadrili. Lenže ak sú ich deti dospelé, proti ich zámerom nezmôžu nič.
Symbolom zásnub je snubný prsteň, ktorý daruje muž snúbenici, resp. snubné prstene, ktoré si snúbenci vymenia pred slávnostnou hostinou alebo počas nej s prísľubom, že spolu uzavrú manželstvo.
Odstúpiť od zásnubného sľubu môže ktorýkoľvek z partnerov bez právnych postihov (z právneho hľadiska dnes zásnuby nemajú význam).
