Српска православна црква и православни верници данас славе Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан. Арханђел Михаило заштитник је лозе Немањића и један од светаца који ужива велико поштовање у нашем народу. Аранђеловдан је, по бројности верника који га славе, друга најчешћа слава код Срба после Светог Николе. Овај светац представљен је на иконама тако да у својој десној руци држи копље, које упире против Луцифера. Сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси.
Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време – време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима. По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог“. Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу – као путник или просјак. Арханђел Михаило је, према веровању, “живи светац” па се у неким крајевима на славске обреде не износи жито, што је погрешно. Жито се не приноси за покој душе светитеља, већ за покој душа предака који су славили славу пре нас. Такође, православни хришћани сматрају да нема живих и мртвих светитеља, већ да су сви живи и посредују пред Богом за нас. Што, дакле, значи да се не молимо ми за њих, већ они за нас.
