Veliki petak je dan krsnog stradanja Gospodnjeg. Na taj dan, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Raspeću – počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob, postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Telo Gospodnje.
Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Danas se strogo posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, pa se bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuju drvenim klepalom.
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje uskršnjih jaja, u kom učestvuju žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg Uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.
