Српска православна црква слави данас Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија и спада у један од највећих заветних празника.
Јоаким и Ана су дуго били неплодни, без деце. Већ стари, они су молили Бога да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина, Исака. Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под дрветом ловора, Ани се јавио анђео и рекао јој да је њен глас стигао до Небеса и да ће убрзо бити мајка. Ана се тада заветовала да ће дете подарити Богу, да му служи целог века.Бог им је подарио ћерку, али и Богомајку. Старица Ана родила је ћерку, којој је дала име Марија, што значи висока или господарећа. Дева Марија која је настала као плод молитви одведена је у храм кад је имала три године. Са 14 година се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом. Слави се 21. септембра.Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице, као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
За овај велики и важан празник везују се бројна веровања и обичаји.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу. Oвај дан добар је за свадбе и веридбе. У многим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије.
Ако је на Малу Госпојину ведро, верује се да ће сунце сијати и током јесени, али и зиме.
