Веома поучна прича о томе како не треба одмах оштро одреаговати. Треба добро размислити пре него урадимо нешто, зато што можемо изгубити све у делићу секунде а после жалити због тога цео живот. Читајте пажљиво.
Љубав насупрот коришћењу
Док је отац прао своја кола да се цакле његов шестогодишњи син је узео каменчић и направио на њима неколико линија. Мушкарац је у бесу зграбио сина за руку и поцео да га удара много пута не увидевши да га удара кључем за гедору . У болници је дечак остао без прстију као последицу многобројних прелома. Када је дечак видео свог оца са очима пуним бола га је питао: “Тата када ће моји прсти поново да порасту?” Отац је био поражен и лишен способности говора. Он се вратио до својих кола и ударао их веома дуго. Ошамућен од својих дела, он је седећи поред својих кола погледао на изгреботине које је направио дечак. Син је тамо написао:”тата ја те волим”. Следећег дана мушкарац је извршио самоубиство. Мржња и љубав немају границе. Бирајте оно друго да би живели дуг живот пун љубави. Ствари су створене да се користе, а људи да се воле. Али проблем савременог света се састоји у томе што се трудимо да људе искористимо, а предмете смо почели да волимо. Хајде да се потрудимо да од ове године држимо ову идеју у мислима: Предмете треба користити, а људе волети. Пазите на своје мисли оне постају речи. Пазите на своје речи оне постају дела. Пазите на своја дела она постају навике. Пазите на своје навике оне формирају карактер. Пазите на свој карактер јер он формира вашу судбину. Захвалан сам другу који ми је ово послао као напомену. Нека вас благослови Бог! Ако ово никоме не пошаљете ништа страшно се неће десити. А ако пошаљете можда промените нечији живот. Да ли знате какав је однос ваших очију? Оне заједно трепћу, мрдају се, плачу, гледају предмете и спавају. И при томе не виде једно друго. Пријатељство треба да буде баш такво. Живот без другова је безвредан.
