Veoma poučna priča o tome kako ne treba odmah oštro odreagovati. Treba dobro razmisliti pre nego uradimo nešto,  zato što možemo izgubiti sve u deliću sekunde a posle žaliti zbog toga ceo život. Čitajte pažljivo.

Ljubav nasuprot korišćenju

Dok je otac prao svoja kola da se cakle njegov šestogodišnji sin je uzeo kamenčić i napravio na njima nekoliko linija. Muškarac je u besu zgrabio sina za ruku i poceo da ga udara mnogo puta ne uvidevši da ga udara ključem za gedoru . U bolnici je dečak ostao bez prstiju kao posledicu mnogobrojnih preloma. Kada je dečak video svog oca sa očima punim bola ga je pitao: „Tata kada će moji prsti ponovo da porastu?“ Otac je bio poražen i lišen sposobnosti govora. On se vratio do svojih kola i udarao ih veoma dugo. Ošamućen od svojih dela, on je sedeći pored svojih kola pogledao na izgrebotine koje je napravio dečak. Sin je tamo napisao:“tata ja te volim“. Sledećeg dana muškarac je izvršio samoubistvo. Mržnja i ljubav nemaju granice. Birajte ono drugo da bi živeli dug život pun ljubavi. Stvari su stvorene da se koriste, a ljudi da se vole. Ali problem savremenog sveta se sastoji u tome što se trudimo da ljude iskoristimo, a predmete smo počeli da volimo. Hajde da se potrudimo da od ove godine držimo ovu ideju u mislima: Predmete treba koristiti, a ljude voleti. Pazite na svoje misli one postaju reči. Pazite na svoje reči one postaju dela. Pazite na svoja dela ona postaju navike. Pazite na svoje navike one formiraju karakter. Pazite na svoj karakter jer on formira vašu sudbinu. Zahvalan sam drugu koji mi je ovo poslao kao napomenu. Neka vas blagoslovi Bog! Ako ovo nikome ne pošaljete ništa strašno se neće desiti. A ako pošaljete možda promenite nečiji život. Da li znate kakav je odnos vaših očiju? One zajedno trepću, mrdaju se, plaču, gledaju predmete i spavaju. I pri tome ne vide jedno drugo. Prijateljstvo treba da bude baš takvo. Život bez drugova je bezvredan.