Полагањем венаца од ловоровог листа на спомен-плочу на Тргу слободе данас је обележен 25. новембар – Дан Војводине.

На овај датум 1918. године Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена донела је одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

„Традиционално обележавамо 103. годишњицу од присаједињења Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији, а томе додајемо и одлуку која је донета у Руми дан раније, 24. новембра, када се Срем директно присајединио матици. Ти датуми, не само да су обележили 20. век, него су круна нечега што је стварано много деценија и векова раније. Одлука донета 25. новембра 1918. године је променила ток историје у правом смеру, захваљујући мудром и исправном размишљању наших предака. Захвалан сам Удружењу потомака славних бораца који су војевали битке почетком 20. века, а ту су наши пријатељи из Савеза војвођанских Мађара који са нама увек обележавају овај важан датум…Пре више од једног века, Велика народна скупштина је донела велику одлуку, а посебно смо поносни на то што су на тој скупштини жене имале изборно право, што је био раритет тада у Европи“, рекао је Вучевић.

Председник Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године Нови Сад, Горан Максимовић, је нагласио да се тог 25. новембра 1918. године догодила највећа победа српског народа и војске.

 Војводина се Србији присаједињавала у више наврата, а формално 25. новембра 1918. када су посланици једногласно усвојили одлуку о оцепљењу Баната, Бачке и Барање од Угарске.

Пред саму Велику народну скупштину постојале су две струје које су заступале различите идеје о будућности Војводине. Једна је заступала националну идеју да се слободна територија прикључи Краљевини Србији, а друга је сматрала да је потребно повезивање Војводине и Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загреба, након чега би се заједно са Краљевином Србијом створила јединствена јужнословенска држава.

Неке од одлука Велике скупштине које су одразиле тадашњи дух јесте и навод да је донета одлука о прикључењу Краљевини Србији која је дотадашњим радом показала да јамчи слободу свим словеским и несловенским народима. Такође, према тадашњој управи, сваки грађанин имао је „неоспорно право да на свом матерњем језику општи са свима властима“.

 

 

Извор: 021.rs