У Србији готово да не постоји појединац који сматра да пандемија корона вируса неће имати негативне последице по пословање, а чак 69% привреде предвиђа да ће те последице трајати од шест месеци до годину дана, показало је истраживање НАЛЕД-а (Националне алијансе за локални економски развој)  спроводено међу 110 компанија и предузетника.

  Међу анкетиранима привредницима, чак 97% наводи да ванредно стање утиче умерено или врло негативно на њихово пословање, а највећи изазови са којима се суочавају јесу проблеми са наплатом и ликвидношћу (код чак две трећине испитаника), пад тражње (45%), али и проблеми са редовном исплатом зарада (32%), организацијом рада и редовним измиривањем обавеза ка држави.

  – Очи целе привреде упрте су у сутрашње представљање мера подршке и чак 89% њих сматра да је најважније да дође до смањења или одлагања наплате пореза и доприноса на зараде јер је то кључна мера која помаже привреди да преживи. Уз то, половина би оберучке прихватила и најаву државе да ће гарантовати пласман повољних кредита за ликвидност. НАЛЕД је на самом почетку кризе дефинисао сет од 10 кључних мера за опоравак привреде, са посебним акцентом на мала предузећа и предузетнике, и поздрављамо усвајање мера подршке које је најавио председник Вучић – каже извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

  Подаци анкете показују да 63% приватног сектора очекује да ће им се приходи значајно смањити услед ЦОВИД-19 кризе и то за више од 50%. То су пре свега предузећа у сектору туризма и угоститељства, саобраћаја и транспорта, заштите животне средине, али и пољопривреде. Остатак приватног сектора очекује умерено смањење прихода – до 20% прихода, што се пре свега односи на секторе попут здравствене и фармацеутске индустрије, ИТ сектора, банака и адвокатских канцеларија.

   – Показало се да организације очекују да ће на мере ванредног стања морати да реагују смањењем броја радника и обима производње. Испитаници процењују да ће морати да отпусте око 1.100 радника (у просеку 30 по предузећу) или 18% радне снаге уколико не буде мера подршке. Трећина би морала да прибегне тој мери, а око петине би запослене послало на неплаћено одсуство. У том смислу кључна је подршка државе да се спречи већи раст незапослености – додаје Јовановић.

  Док би 50% пробало да преброди кризу смањењем трошкова (радника и производње) у случају непостојања подршке државе, друга опција је коришћење вишкова из претходног периода, а на трећем задуживање код банака, што још једном указује на важност мера које је увела Народна банка Србије у смислу мораторијума на кредитне обавезе, као и обезбеђивање гарантног фонда државе како би банке пласирале повољне кредите привреди за ликвидност.

  НАЛЕД подсећа да у пакету подршке никако не би требало заборавити локалне самоуправе које се такође суочавају са проблемом ликвидности те је неопходно успоставити фонд за градове и општине највише погођене пандемијом. Такође, НАЛЕД је предложио и да се омогући да паушалци у првој години пословања буду ослобођени пореза и доприноса на зараде што је посебно важно у циљу подстицања самозапошљавања свих оних људи који су због кризе остали без посла. Уз остале мере предложене у НАЛЕД-овој иницијативи, потребно је размотрити и могућност укидања ПДВ-а на донације, посебно у храни и лековима и медицинским средствима.

извор: НАЛЕД