” Треба чинити добро до изнемоглости, треба ужаснути свемир добротом онако како смо ми ужаснути количином зла на свету. Треба чинити добро до границе глупости. И преко ње. И када нема никаквог разлога, треба чинити добро. Треба намерно, сваки дан, некоме стоплити душу. Треба збунити свемир. Треба чинити добро и када се добро добрим не враћа. Треба, успркос свему. Треба, јер је то једино и јер ништа нема смисла. И јер је једини удар на бесмисао – то добро. Треба чинити добро и када помислимо да ни чињење добра нема смисла. Само бесмислено добро ми мирише на неки смисао. Савршено, чисто добро, без икаквог смисла…”
Никола Тесла
